Veći nivoi omega-3 masnih kiselina povezani su sa boljim raspoloženjem, dok niži nivoi pokazuju tendenciju ka depresiji i negativnom raspoloženju. Omega-3 podiže i nivo serotonina, koji je takođe odgovoran za dobro raspoloženje.

Omega-3 je komponenta naših ćelija. To je „dobra“ mast koju naš organizam, baš poput vitamina, ne može da proizvede.

Britanska vlada razmatra uvođenje omega-3 masnih kiselina nakon što su nedavna istraživanja pokazala da one pomažu kod dece kod pravilnog razvoja mozga, u poboljšavaju njihove sposobnosti koncentracije i pamćenja.

Deca koja uzimaju omega-3 masne kiseline lakše uče i brže razvijaju svoje intelektualne sposobnosti i takođe pomaže kod razvoja veštine čitanja i učenja.

Nedavna istraživanja su takođe pokazala da je unos omega-3 kod dece poboljšao pažnju u školi, koncentraciju i pamćenje, kao i njihovu percepciju. Preporučuje se uzimanje još od malih nogu.

Omega-3 EPA i DHA se nalaze u velikim količinama u morskoj ribi, koja skoro potpuno nedostaje u našoj ishrani. Takođe ima u velikoj količini i u ulju lanenog semena.

30% ljudskog mozga se sastoji od DHA masne kiseline, koja igra ulogu u razmeni informacija između nervnih ćelija. Naše intelektualne sposobnosti i inteligencija zavise od zdravog funkcionisanja ove komunikacije.

Kako omega-3 pomaže u razvoju našeg deteta?

• Omega-3 u ribljem ulju blagotvorno deluje na mrežnjaču oka, razvoj i funkciju moždanih i nervnih ćelija.
• Poboljšava se pamćenje našeg deteta.
• Koncentracija i sposobnost rešavanja problema.
• Poboljšana percepcija.
• Poboljšani refleksi.
• Povećana pažnja.
• Poboljšana memorija.
• Čitanje i učenje postaje lakše.
• Intelektualne sposobnosti se brže razvijaju.

Ovakvo dete postaje samouvereno i lakše se nosi sa svakodnevnim izazovima.

Kako pomaže kod odraslih?

Zdravi razvoj nervnog sistema doprinosi mirnom, uravnoteženom i neagresivnom ponašanju. Pozitivno utiče na hiperaktivnost, agresivnost i druge poremećaje ponašanja.
Disleksija i hiperaktivnost, poremećaji u razvoju i koordinaciji pokreta mogu se pripisati nedostatku omega-3.
Omega-3 je takođe neophodan za normalno funkcionisanje imunog sistema.
Omega-3 pomaže u lečenju inflamatornih bolesti i bolesti zasnovanih na imunitetu, kao što su astma i alergije.
Blagotvorno deluje na lečenju kožnih oboljenja.

Omega-3 učestvuje u funkciji ćelija tako što se integriše u ćelijsku membranu i čini je fleksibilnijom, pomažući svim sistemima organa da funkcionišu zdravo.

Potrošnja omega-3 masnih kiselina poboljšava fleksibilnost ćelijske membrane, čime se poboljšavaju mnogi intracelularni procesi, kao što su na primer aktivnosti enzima i receptora, protok jona i tako dalje.

Ovi osnovni procesi na nivou ćelija su izuzetno bitni za zdravo funkcionisanje našeg organizma.

Koji su još pozitivni efekti omega-3 nezasićenih masnih kiselina?

Svoje pozitivne efekte ispoljava na nivou ćelija i pozitivno utiče i na funkciju hormona, tako da može suštinski da reši mnoge naše zdravstvene probleme.

Ukratko:

• blagotvorno utiče na funkciju mrežnjače oka,
• blagotvorno utiče na funkciju moždanih ćelija,
• blagotvorno deluje na funkciju nervnih ćelija,
• neophodan za zdravu funkciju ćelija našeg tela,
• neophodan za normalno funkcionisanje imunog sistema,
• štiti zidove krvnih sudova od ateroskleroze,
• pomaže u lečenju upala,
• pomaže u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i problema sa aritmijom,
• smanjuje rizik od stvaranja krvnog ugruška tako što inhibira faktore koji pomažu da se krv zgruša,
• takođe pomaže u prevenciji i lečenju blažih oblika kožnih oboljenja (npr. ekcema, psorijaze, gubitka kose, itd).

Omega-3 nezasićene masne kiseline stimulišu proizvodnju serotonina, kao i dopamina i noradrenalina, koji su odgovorni za dobro raspoloženje, čime se sprečava razvoj stresnog stanja i obnavlja ciklus zdravog sna.

Jedna Finska studija je pokazala da osobe koji su jeli ribu manje od jedanput nedeljno imali su 31% veću učestalost blage do umerene depresije od onih osoba koji su jeli ribu više od jednom nedeljno.

Najbolji izvori omega-3 su losos i sardine, ali se u velikim količinama nalazi i u sirovim orasima, orahovom ulju, mlevenom lanenom semenu i lanenom ulju. Zeleni sok od žita sadrži omega-3 nezasićene masne kiseline iz hladno ceđenog lanenog semena, te je iz ovog razloga pogodna i za vegane.

Vilijam Karlezon, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, u eksperimentima je otkrio da omega-3 masne kiseline i uridin, koji se takođe nalazi u orasima i igra važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, imaju isti efekat kao i tradicionalni antidepresivi.

Poboljšava se fleksibilnost ćelijske membrane, a samim tim i mnogi procesi u ćeliji, kao što su aktivnost enzima i receptora, protok jona i tako dalje.
DHA masne kiseline igraju ulogu u procesima međućelijske komunikacije. Naše intelektualne sposobnosti i inteligencija zavise od zdravog funkcionisanja ove komunikacije.
Pomaže u smanjenju viška omega-6 u organizmu, čime se ublažavaju simptomi nastalih bolesti (npr. kardiovaskularne bolesti, aritmije, inflamatorne bolesti, problemi sa imunim sistemom, prekomerno stvaranje krvnih ugrušaka, itd.).

Činjenica da konzumacija omega-3 izaziva povoljne promene u svim ćelijama našeg organizma, dokazuje da možemo doživeti pozitivne promene u mnogim organima i delovima tela koji nisu u direktnom kontaktu jedni sa drugima. Primeri radi to su srce, krvni sudovi, zglobovi, koža ili oči.