- Vaša korpa je prazna
- Dodajte još proizvoda u korpu
Razvoj preduzeća
Kada je Maćaš Nemet (Német Mátyás) osnivao preduzeće aprila 2006 godine, preduzeće je dugo godina bilo poznato pod nazivom Zeleno Zdravlje. Nakon toga, ovo preduzeće se podelilo na dva dela: na Eliksir Vitlanosti, koji vodi unuk Nemeta, Roland Nemet Sabo (Német Szabó Roland) i na jedan manje bitan deo koji nema ni puno udela ni značaja u našoj priči. Nakon podele, manje značajna polovina je insistirala na zajednički rad i tako je nastao spoj dve firme koja je funkcionisala koliko-toliko oko godinu dana. Nakon neuspele saradnje, sabotaže i lažnih optužbi, Roland je odlučio da se reši balasta koji ga unazaduje i raskinuo je saradnju.
Nemet Maćaš je ostao uz firmu Eliksir Vitalnosti i nastavio da bude sa Rolandom. Nemet Maćaš je počeo sa Rolandom i nastavlja sa Rolandom, zato se ovaj deo firme vodi kao originalni.
Eliksir Vitalnosti je Marta 2020 promenio ime u Zeleni Sokovi Nemet i sa tim je započeo novu eru na tržištu.
Ovo novo ime Zeleni Sokovi Nemet, asocira bliskost sa prirodom i asocira na zelene, zdrave sokove.
„Naziv se promenio, proizvodi i kvalitet su ostali isti!”
Što je potpuno istinito! Naziv je obnovljen i kvalitet je ostao isti, štaviše stalno radimo na poboljšanju istog.
Nekoliko reči o osnivaču
„Nikad nisam mislio da ću se baviti proizvodima lekovitih bilja.” – rekao je Nemet. Ko bi na to mislio kad se Nemet celog života bavio elektronikom, odnosno servisiranjem vozila. Ove delatnosti su – blago rečeno – veoma udaljene jedna od druge. Kada je njegov unuk, Roland morao ponovo da ide u bolnicu zbog vraćanje raka, Nemet se odlučio da će se baviti drugim poslovima. Kako je već navedeno, Nemet je počeo da proizvodi sok od zelenog žita samo za sebe i za svoju porodicu. Ali uskoro je primetio da puno poznanika pati od sličnih bolesti u njegovom okruženju. Odlučio je da podiže nivo proizvodnje i pored sopstvene upotrebe omogućiće i drugima ovaj način prirodnog ozdravljenja.Kako sam ga našao?
Kada je imuni sistem unuka Rolanda ponovo opao, počeo sam da čitam knjige o lekovitim biljkama, tražio sam mišljenja stručnjaka. Tako sam polako stekao celu sliku. Već sam znao šta bi moglo da pomogne, ali nisam znao kako da ga dobijem. Na kraju sam uspostavio kontakt sa jednom radnjom u Budimpešti, uz pomoć jednog stručnjaka koji se bavi lekovitim biljkama. I od ove radnje sam naručio prvu dozu za unuka. Sa obzirom na uspeh kod primene soka od žita kod Rolanda, postao sam stalan kupac. Kada se radnja u Budimpešti odselila u daleko inostranstvo, nabavka soka od žita je postao nemoguć. Razlog leži u tome, da se zbog svoje karakteristike i zaleđenog stanja, radi o proizvodu koji se jako teško može transportovati na velike daljine. Tako se rodila ideja da se sam bavim pripremom soka od žita u cilju ozdravljenja unuka.
Mnogi me pitaju šta je ovo i ko ga je pronašao?
Radi se o žitnoj travi, a u pojedinim kulturama ljudi su već imali priliku da je koriste. Možda su je koristili ali ne u formi leka. Ljudi su pili isceđen sok od žita zbog pozitivnog efekta. Ali je postala popularna samo u poslednjim decenijama, zahvaljujući jednoj dami koja se zove An Vigmor (Ann Wigmore). A ko je ona? Odmah ćemo saznati.
dr Ann Wigmore
„Sanjam o svetu bez bolesti, bola i duševnog poremećaja, koji se svet karakteriše savršenom ravnotežom, blagostanjem, zdravljem i harmonijom.”
Dr Ann Wigmore, osnivač Instituta zdravlja Hipokrata (Hipokrates Health Institute) u Bostonu, rodila sa u Litvaniji 1909. godine gde je od bake naučila nauku prirodnog lečenja. U narednom svetskom ratu njeni roditelji su emigrirali u Sjedinjene Američke Države. Nakon višegodišnje patnje od mnogobrojnih bolesti, Ann se vratila svom prvobitnom znanju i živoj hrani, pre svega klicama i sokom od žita pomladila je domaće životinje, a i sebe. Držala je jednu neverovatnu dijetu za pomlađivanje od tzv. živih hrana. Njenoj sivoj kosi se vratila originalna boja, životna snaga joj se povećala. Taj način života uz živu hranu je vodio do osnivanja Instituta zdravlja Hipokrata u Bostonu 1963. godine gde je lečeno više desetina hiljada bolesnika u toku više decenija. 1985. godine osnivala je Fondaciju Ann Wigmore u Bostonu. U toku njene sjajne karijere držala je predavanja i prezentacije o žitnoj travi i prirodnom lečenju u više od 35 država.
Mnogi su Ann smatrali doktorom, jer je uspešno lečila mnogo ljudi. Znanje koje je ostavila čovečanstvu biće zauvek zapamćeno. Nezavisno od njene tragične smrti 1993. Godine, kampanja za živu hranu se nastavlja dalje.
„Ishrana živom hranom predstavlja viši nivo ishrane jer prepoznaje, odnosno, tačno procenjuje šta je razlika između sirove i kuvane hrane, odnosno prirodnih i veštačkih sastojaka. U školama tradicionalne ishrane se ne posvećuje dovoljno vremena raspravljanju o vitalnoj snazi enzima i hrane, ili vrednostima živih (sirovih) hrana u odnosu na vrednosti kuvane hrane. Ako stavimo akcenat na zdravlje, onda se razlika vidi između zdravog, aktivnog života, odnosno površnog disanja.” – dr Ann Wigmore.
„Period sirovih gurmanskih jela je počeo radom Ann Wigmore. Ona je pronalazila osušene slane „keksiće“, krekere, mleka od semena, žive slatkiše. Ann Wigmore je otkrivala blendirana jela, a naročito mnogobrojna lekovita korisna svojstva zelenih sokova. U poslednjim godinama života konzumirala je skoro isključivo blendiranu hranu, čiji veći deo su činili zeleni listovi … Uz pomoć blendirane hrane je ostala odlično zdrava i njena potreba za spavanjem se smanjila na dva sata.” (Victoria Boutenko)
“Postoji jedna izreka koja potiče sa Istoka: „Ponekad se najjednostavnije stvari čine najtežim.” Nije to drugačije ni sa zdravom ishranom. Ali čak i među komplikovanim okolnostima današnjeg života žito predstavlja stub fantastičnih rezultata, nosilac mladalačke vitalnosti i prirodnog zdravlja. Ovo krucijalno bilje naše civilizacije se zove životom u našem jeziku. Ali ko poznaje danas tajne nestalih milenijuma, mudrost drevnog Egipta, jogične Indije, Sumera i Esena, koji su smatrali da je žito univerzalan nosilac života. Iz ove knjige možemo steći stvarno, praktično znanje o sačuvanju zdravlja, odnosno vraćanju, bez lekova i veštačkih hemikalija. Naša knjiga nudi zdravlje i harmoniju svakom čitaocu, jednostavno i jeftino, jer manje ponekad znači više.“
„Nekoj državi se može najviše učiniti, ako daš korisno bilje njenoj kulturi.” (Thomas Jefferson)
4. marta se rodila Ann Wigmore, majka žive hrane. Njeno ime nije toliko poznato, iako je od smrtonosne bolesti, zahvaljujući njenoj delatnosti, ozdravilo više hiljada ljudi. Putem promovisanja žitne trave i žive hrane pomagala je bolesnicima od raka, koji se sve do današnjeg dana hrane – doslovno rečeno – njenim znanjem.
U ranom detinjstvu samo posmatranjem svoje bake je naučila svaku tajnu lečenja. Otac joj je emigrirao u Ameriku pre njenog rođenja, a njena majka ga je pratila pet godina kasnije. Ann su poveli roditelji sa sobom na Ellis Island u društvu strica, tada je imala 13 godina, a njen brat 15. Kasnije je radila kao medicinska sestra u bolnici, udala se i 9. jula 1941. godine se rodila njena ćerka, Wilma.
Nakon duge bolesti i brojnih zdravstvenih problema, Ann se vratila učenjima bake i počela se baviti lekovitim travama, prirodnim lekovima.
