Lupus najčešće misli na sistemski lupus eritematozus (SLE), autoimunu bolest u kojoj imunitet napada sopstvena tkiva u gotovo bilo kom organu. Lupus je poznat kao “veliki imitator” jer može oponašati mnoge druge bolesti – može biti zahvaćena koža, zglobovi, bubrezi, srce, pluća, krvne ćelije, mozak. Bolest karakterišu periodi pogoršanja (aktivnosti) i periodi smirenja. Zbog širokog spektra manifestacija i mogućih komplikacija (npr. otkazivanje bubrega usled lupusa), ova bolest se svrstava među najteža oboljenja imunološkog sistema.
Simptomi lupusa mogu biti vrlo raznoliki, ali tipično uključuju:
- Kožne promene: karakterističan leptirasti osip na licu (preko nosa i obraza), fotosenzitivnost (izražena reakcija na sunce), osipi na koži tela.
- Problemi s bubrezima: lupusni nefritis može dovesti do oticanja nogu, povišenog krvnog pritiska, proteina u urinu.
- Umor i groznica: hronični umor, malaksalost i povremeno blago povišena temperatura.
- Problemi s bubrezima: lupusni nefritis može dovesti do oticanja nogu, povišenog krvnog pritiska, proteina u urinu.
- Ostalo: Bol u grudima pri disanju (pleuritis ili perikarditis – upala plućne ili srčane maramice), glavobolje, konfuzija ili druge neurološke tegobe.
Uzrok lupusa takođe nije do kraja razjašnjen. Genetska predispozicija uz okidače kao što su infekcije, sunčeva svetlost ili stres mogu dovesti do toga da imuni sistem izgubi toleranciju prema sopstvenim ćelijama. U SLE se stvaraju autoantitela koja formiraju imune komplekse i uzrokuju hroničnu upalu različitih tkiva. Posledično dolazi do oštećenja tkiva, pri čemu oksidativni stres dodatno pogoršava oštećenja – zapaljenje stvara slobodne radikale koji oštećuju ćelijske membrane u organima (npr. bubrezima). Imunološki disbalans je centralan: preterano aktivan i “zbunjen” imuni sistem napada i zdrave ćelije, dok istovremeno može biti smanjena sposobnost organizma da se brani od spoljašnjih infekcija zbog iscrpljenosti imunog sistema.
Prirodna podrška organizmu
Osobe obolele od lupusa često traže načine da kroz ishranu umanje upalu i ojačaju izdržljivost organizma. Spelta može pružiti višestruku korist. Njeni antioksidansi (vitamin E, vitamin C, selen, flavonoidi) pomažu u neutralisanju oksidativnog stresa i na taj način štite organe (poput bubrega i krvnih sudova) od oštećenja. Protivupalno delovanje hranljivih materija iz spelte može doprineti smirivanju tkivne iritacije: na primer, omega-3 masne kiseline (ako su prisutne u dodatku) i hlorofil deluju na smanjenje upalnih reakcija.
Hlorofil iz zelenog soka spelte ima i antibakterijska svojstva, pa može pomoći u prevenciji infekcija, što je važno jer lupus i njegovo lečenje (kortikosteroidi, imunosupresivi) mogu oslabiti imunitet. Spelta je bogata proteinima visokog kvaliteta i esencijalnim aminokiselinama, što pomaže regeneraciju ćelija i tkiva oštećenih bolešću. Redovna konzumacija spelte obezbeđuje i potrebne vitamine B kompleksa (poput B6 i folne kiseline) koji su bitni za pravilno stvaranje krvi i rad imunološkog sistema.
Kod lupusa se često javlja i anemija ili nedostatak gvožđa usled hronične bolesti – spelta svojim sadržajem gvožđa i bakra može pomoći poboljšanju krvne slike. Takođe, poboljšanje varenja i apsorpcije hranljivih materija zahvaljujući speltinim vlaknima može osnažiti organizam, jer osobe sa lupusom ponekad gube na težini i pate od nedostatka hranljivih materija tokom teških epizoda bolesti. Ukratko, spelta pomaže telu obolelom od lupusa da se izbori sa upalom, štiti ćelije od oksidativnih oštećenja i doprinosi opštoj otpornosti organizma.