Šta sadrži liofilizovani zeleni sok od žita?

Liofilizovani zeleni sok od žita sa omega-3 sadrži 90 različitih minerala i mikroelemenata. Sadrži u sebi sve neophodne mineralne materije neophodne našem organizmu.

Izuzetno važni minerali i mikro elementi koje moramo naglasiti: K (kalijum), Ca (kalcijum), Na (natrijum), Mg (magnezijum), Cu (bakar), Se (selen), Fe (gvožđe) + 75 mikroelemenata.

Istraživanja pokazuju da se organske materije iz zelenog soka od žita sa omega-3 i do deset puta brže i učinkovito apsorbuju od veštačko proizvedenih materija. Mineralne materije i mikro elemente zajedno učestvuju u brojnim biohemijskim procesima i tako pojačavaju njihov krajnji efekat. Oni su odgovorni za alkalizaciju krvi. Naime, u normalnim okolnostima krv je blago bazna (pH je 7.1-7.6), međutim, usled raznih spoljnih uticaja (stres, nepravilna i nekvalitetna ishrana) dolazi do njene kiselosti. Opasnosti kisele sredine su to što je ona dobra podloga za razne bakterije, gljivice, veže masne ćelije što dovodi do gojaznosti koja sa sobom nosi mnoga druga oboljenja. Kisela sredina pogoduje razmnožavanju ćelija raka. Kiselost krvi dovodi do njenog zgušnjavanja koja ima za posledicu lošu cirkulaciju. Narušavanje pH krvi između ostalog ima za posledicu konstantan umor, iscrpljenost, depresiju, visok krvni pritisak, dijabetes, poremećaj metabolizma, bolove u mišićima, česte glavobolje, tegobe sa varenjem itd. Često ni ne pomislimo da iza ovih tegoba stoji narušena pH vrednost organizma.

Ogroman je i izvor proteina: sadrži sve esencijalne aminokiseline u odgovarajućoj razmeri.

Takođe je bogat izvor vitamina. Nije ga slučajno Dr. Ann Wigmore nazvala “vitaminskom bombom”. Podjednako sadrži hidrosolubilne (rastvorne u vodi) i liposolubilne (rastvorne u mastima) vitamine. Sadrži puno A i C vitamina. Ima više C vitamina nego drugo voće ili povrće. Pored ovoga srazmerno je bogat E-, K-, i B- vitaminima.

U današnjem savremenom svetu velika je potreba za dodatnim unosom vitamina, kako bi nadomestili loš kvalitet namirnica, konzumiranje alkohola, nedostatak sna, velike količine kafe što utiče na količinu vitamina u našem organizmu.

Kod rođenja dobijamo određenu količinu enzima koji vrše više miliona biohemijskih reakcija. Kada naše telo troši velike zalihe sopstvenih enzima u slučajevima kao što su emocionalna kriza, napad virusa, ukoliko jedemo kuvanu i prerađenu hranu, balans enzima u organizmu opada. Kada se to desi, naš organizam oduzima enzime iz žlezda, mišića, nerava i krvi da bi pomogao zahtevnom procesu varenja. Vremenom će nastati nedostatak enzima u tkivima koja su ga pozajmila, pa se smatra da je ovo jedan od mehanizama nastanka alergija i bolesti u tim tkivima. Enzimski nivo u našim tkivima obnavlja se presnom biljnom hranom bogatom očuvanim enzimima.