Psorijaza je hronična kožna bolest autoimunog karaktera koja dovodi do ubrzane smene ćelija kože. Normalno, kožne ćelije sazrevaju i menjaju se na površini u roku od oko mesec dana, dok kod psorijaze taj ciklus traje samo nekoliko dana. Rezultat su zadebljala crvena područja prekrivena srebrnkastim ljuspicama – psorijatične ploče. Psorijaza može zahvatiti ograničene površine ili biti rasprostranjena, a pored kože može zahvatiti i nokte i zglobove (psorijatični artritis). Smatra se teškim oboljenjem zbog uticaja na kvalitet života (vidljive lezije, svrab, bol) i rizika od pridruženih bolesti.
Simptomi psorijaze:
- Kožne promene: crvene, izdignute lezije prekrivene ljuskama (najčešće na laktovima, kolenima, temenu glave, donjem delu leđa). Ljuske su bele ili srebrne i stalno se perutaju. Lezije mogu pucati i krvariti ako su teške.
- Svrab ili bol: kod nekih pacijenata lezije svrbe ili peku, dok kod drugih ne izazivaju nelagodu osim estetske.
- Promene na noktima: tačkasta udubljenja na noktima, zadebljanje ili mrvljenje noktiju, odvajanje nokta od ležišta.
- Psorijatični artritis: bol, oticanje i ukočenost zglobova, najčešće prstiju šaka i stopala, ponekad kolena – može se javiti u do 30% obolelih od psorijaze.
Psorijaza nastaje usled hiperaktivnosti imunog sistema koji greškom napada zdrave ćelije kože i pokreće zapaljenje. Genetika igra značajnu ulogu (često se javlja u porodicama), a okidači mogu biti infekcije (npr. streptokok može izazvati guttatnu psorijazu), stres, hladna klima, povrede kože (Köbnerov fenomen) ili neki lekovi. Ključni proces je hronična upala posredovana T-limfocitima i citokinima (posebno TNF-alfa, interleukini 17 i 23) koja uzrokuje ubrzanu proliferaciju keratinocita. Ta upala nije ograničena samo na kožu – povišeni upalni markeri mogu se naći u krvi, što objašnjava zašto psorijaza povećava rizik za kardiovaskularne bolesti i dijabetes.
Oksidativni stres je takođe zabeležen u psorijatičnim lezijama; brza deoba ćelija i upala dovode do stvaranja slobodnih radikala, a dokazano je da pacijenti sa psorijazom imaju niži nivo antioksidativnih vitamina u koži. Imunološki disbalans je suština psorijaze: organizam prekomerno reaguje i održava zapaljenje i kada ne bi trebalo.
Prirodna podrška organizmu
Pored lokalne terapije i lekova koje propisuje dermatolog, ishrana može uticati na tok psorijaze. Spelta se preporučuje kao deo antiinflamatorne dijete kod psorijaze iz više razloga. Kao prvo, spelta je dobar izvor selena – a selen je oligoelement čiji nedostatak je povezan sa pogoršanjem psorijaze. Selen je komponenta enzima glutation peroksidaze koji pomaže uklanjanje vodonik-peroksida i zaštitu ćelija kože od oksidativnog oštećenja. Unošenjem selena jačamo antioksidativnu odbranu kože.
Spelta sadrži cink i vitamin E, dva važna nutrijenta za zdravlje kože. Cink pomaže zarastanje rana i ima ulogu u regulaciji imunog odgovora kože, dok vitamin E smanjuje upalu i svrab, poboljšava hidrataciju kože iznutra. Takođe, ima protivupalne efekte – ne direktno poput leka, ali zamenom rafinisanih ugljenih hidrata speltom smanjuje se nivo insulina i leptina, hormona koji kada su povišeni mogu stimulisati zapaljenske procese. Speltini polisaharidi mogu da modulišu imuni odgovor creva, a ima dokaza da zdrav mikrobiom i izbegavanje sindroma “propusnih creva” može pomoći kožnim bolestima.
Uvođenje spelte u ishranu pomaže kontrolu telesne težine i detoksikaciju – kako psorijaza ima veze i sa gojaznošću i sa opterećenjem jetre (lekovi, toksini), spelta pomaže da se kroz vlakna izbace štetne materije i održi normalan metabolizam masti. Hlorofil iz zelenog soka spelte ima takođe reputaciju pomagača za kožu – deluje antibakterijski (manji rizik sekundarnih infekcija izgrebane kože) i pomaže čišćenje krvi od toksina, što tradicionalna medicina smatra korisnim za smirivanje kožnih oboljenja.
Sve u svemu, spelta može doprineti smanjenju učestalosti i ozbiljnosti psorijatičnih napada, poboljšati stanje kože i čak zaštititi srce i krvne sudove obolelih (što je važno jer psorijaza nosi kardiovaskularni rizik). Uz speltu, naravno, preporučuje se i dosta tečnosti, drugih izvora omega-3 masnih kiselina (lan, riba) i svežeg povrća, kako bi se postigao optimalan antiinflamatorni efekat.