Sindrom iritabilnog creva (Iritabilni kolon, IBS) je funkcionalni poremećaj digestivnog trakta koji se očituje abdominalnim bolom i promenama u pražnjenju creva (dijareja, zatvor ili naizmenično oboje), bez vidljive organske bolesti na pregledu. IBS je vrlo čest i može biti dugotrajan problem, ali za razliku od upalnih bolesti creva (Crohn, kolitis), ne dovodi do oštećenja tkiva niti ozbiljnih komplikacija, stoga se ne smatra bolesću opasnom po život. Ipak, IBS može biti izuzetno neugodan i narušavati svakodnevicu, te se ubraja u hronična stanja kojima je potrebna podrška.
Simptomi IBS:
- Bol u stomaku ili grčevi, najčešće u donjem delu trbuha, koji se smanjuju nakon pražnjenja creva
- Nadimanje i gasovi: osećaj naduvenosti, prekomerno ispuštanje gasova
- Promene stolice: prolivi (često ujutru ili nakon obroka), zatvori, ili naizmenični periodi proliva i zatvora. Stolica može biti sluzava.
- Urgencija ili osećaj nekompletnog pražnjenja: hitna potreba da se ode u toalet ili osećaj da stolica nije potpuno izašla.
- Simptomi se obično pogoršavaju pod stresom ili nakon određenih vrsta hrane, a smiruju tokom odmora (npr. na godišnjem odmoru).
Uzrok IBS-a nije potpuno jasan. Smatra se da je u pitanju kombinacija preosetljivosti crevne muskulature i nerava (pojačana visceralna osetljivost), psiholoških faktora (anksioznost, stres) i promenjenog sastava crevne flore. Za razliku od ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti, kod IBS nema vidljive upale ili ulceracija na crevima. Ipak, novija istraživanja pokazuju da bi kod nekih pacijenata sa IBS mogao postojati vrlo blagi nivo hronične upale ili imune aktivacije u crevima – npr. nakon preležane crevne infekcije neki razviju tzv. postinfektivni IBS sa malim povećanjem limfocita u sluznici.
Generalno, IBS se više vezuje za disbalans crevne nervne i mišićne aktivnosti (osovina crevo-mozak) nego za imunološki napad. Oksidativni stres može nastati sekundarno, usled stalnog stresa ili loše ishrane, ali nije glavni pokretač IBS-a. Imunološki disbalans u IBS-u je suptilan – možda kao posledica narušene mikrobiote, jer zdrave bakterije drže imunološki odgovor creva pod kontrolom.
Prirodna podrška organizmu
Lečenje IBS-a uglavnom se fokusira na ishranu i stil života (redukcija stresa). Tu spelta može biti od značajne koristi za regulaciju crevne funkcije. Kao prvo, spelta sadrži dijetetska vlakna koja su glavna za dobru probavu. Zanimljivo, vlakna spelte su lako rastvorljiva u vodi, što znači da formiraju gel u crevima i deluju blagotvorno u oba slučaja – i kod dijareje (upijajući višak tečnosti i usporavajući prolazak stolice) i kod opstipacije (povećavaju zapreminu stolice i omekšavaju je). Ova rastvorljiva vlakna (beta-glukani i sl.) manje nadimaju od nerastvorljivih vlakana, pa spelta često prija čak i osobama koje imaju problem sa nadutošću.
Spelta pomaže u uspostavljanju zdrave crevne flore. Njena vlakna su hrana za dobre bakterije u debelom crevu – razgradnjom speltinog vlakna, bakterije stvaraju korisne kratkolančane masne kiseline poput butirata, koji smiruje upalu (ako je ima) i poboljšava integritet crevne sluzokože. Balansirana mikrobiota smanjuje preosetljivost creva i može ublažiti IBS simptome.
Sadrži magnezijum i B vitamine koji pomažu opuštanje mišića creva i regulaciju nervnih signala. Mnogi antistres minerali i vitamini su važni jer stres pogoršava IBS – magnezijum opušta glatke mišiće creva, a vitamin B6 učestvuje u sintezi neurotransmitera koji regulišu crevnu peristaltiku. Iako IBS nije klasična upalna bolest, bilo kakvo poboljšanje opšteg stanja creva koristi – tu su speltini antioksidansi (selen, vitamin E) koji drže crevno tkivo zdravim i štite ga od oštećenja zbog eventualno pojačanog stvaranja gasa ili toksičnih metabolita loših bakterija.
I na kraju, spelta doprinosi i psihološkom blagostanju preko osi crevo-mozak: kada je varenje uređenije i telo bolje nahranjeno, često se smanjuje i anksioznost i stres, što stvara pozitivnu povratnu spregu u kontroli IBS-a. Sve ovo ukazuje da spelta može biti od velike pomoći za sindrom iritabilnog creva. Naravno, uz speltu, često se preporučuje i umeren unos fermentisanih mlečnih proizvoda (probiotika), dovoljno vode i tehnike upravljanja stresom, kako bi creva zaista došla u ravnotežu.