Telo nije stvoreno za sedenje: zašto je pokret važniji nego što mislimo
Savremen čovek nikada nije imao više tehnologije, a manje pokreta. Veći deo dana provodimo sedeći — u automobilu, kancelariji, za telefonom, ispred televizora ili računara. Problem je što naše telo, bez obzira na moderan način života, i dalje funkcioniše po pravilima starim hiljadama godina.
Ljudski organizam nije stvoren za višesatno sedenje. Naprotiv — telo je biološki dizajnirano za kretanje. Mišići, zglobovi, cirkulacija, limfni sistem, pa čak i mozak, najbolje funkcionišu kada smo aktivni.
Zanimljivo je da istraživanja pokazuju da dugotrajno sedenje može imati negativan uticaj na organizam čak i kod ljudi koji redovno treniraju. Drugim rečima, jedan trening dnevno ne može u potpunosti “poništiti” deset sati provedenih u stolici.
Šta se zapravo dešava telu kada dugo sedimo?
Već nakon sat vremena neprekidnog sedenja dolazi do usporavanja cirkulacije i manjeg protoka kiseonika kroz telo. Mišići postaju pasivni, metabolizam se usporava, a telo ulazi u stanje smanjene aktivnosti.
Ali ono što mnogi ne znaju jeste da pokret ima direktan uticaj i na:
- rad hormona,
- nivo energije,
- limfnu drenažu,
- zdravlje zglobova,
- funkciju mozga i koncentraciju,
- kvalitet sna.
Posebno je interesantno što limfni sistem, za razliku od krvotoka, nema “pumpu” poput srca. Limfa se pokreće upravo zahvaljujući kretanju tela i radu mišića. Kada se premalo krećemo, usporava se i eliminacija određenih otpadnih materija iz organizma.
Zbog toga ljudi koji mnogo sede često ne osećaju samo bol u leđima ili ukočen vrat, već i:
- manjak energije,
- težinu u nogama,
- nadutost,
- osećaj umora bez jasnog razloga,
- slabiju koncentraciju.
Pokret nije važan samo zbog kilograma
Jedna od najvećih zabluda današnjice jeste da je fizička aktivnost važna samo zbog izgleda ili mršavljenja. U stvarnosti, pokret utiče na gotovo svaki sistem u organizmu.
Kada hodamo, istežemo se ili aktiviramo mišiće, telo dobija signal da treba da “održava sistem”. Poboljšava se cirkulacija, ćelije dobijaju više kiseonika, a zglobovi se prirodno podmazuju pokretom.
Zanimljivo je da hrskavica u zglobovima nema direktno snabdevanje krvlju kao većina tkiva. Ona hranljive materije dobija upravo kroz pokret i pritisak tokom kretanja. Zato dugotrajno sedenje može doprineti osećaju ukočenosti i opterećenja u zglobovima.
Upravo zbog toga mnogi ljudi koji imaju osećaj “teških” ili opterećenih zglobova traže prirodne načine podrške organizmu. Pored pravilnog kretanja i hidratacije, pažnja se sve češće usmerava i ka nutritivno bogatim biljkama.
Sok od ječma je jedan od prirodnih proizvoda koji mnogi uključuju u svakodnevnu rutinu upravo zbog bogatstva hlorofila, minerala i antioksidanasa. Ljudi ga često koriste kao deo podrške organizmu kod umora, opterećenja organizma i kao prirodnu podršku zdravlju i pokretljivosti zglobova nakon dugotrajnog sedenja ili manjka fizičke aktivnosti.
Telo voli male, ali česte pokrete
Dobra vest je da organizmu nisu potrebni ekstremni treninzi kako bi osetio benefite kretanja. Mnogo je važniji kontinuitet.
Nekada upravo male promene prave najveću razliku:
- kratka šetnja nakon obroka,
- ustajanje na svakih sat vremena,
- istezanje tokom rada,
- korišćenje stepenica umesto lifta,
- lagana fizička aktivnost na svežem vazduhu.
Naše telo reaguje na pokret mnogo brže nego što mislimo. Već nekoliko dana redovnog kretanja može doprineti boljoj energiji, kvalitetnijem snu i boljoj koncentraciji.
Pokret je potreba, a ne luksuz
U svetu u kome većinu dana provodimo sedeći, pokret je postao nešto što “moramo da ubacimo” u raspored. Međutim, istina je potpuno suprotna — sedenje je ono što je neprirodno za organizam.
Telo nije stvoreno za sate provedene bez kretanja. Ono je stvoreno da hoda, da se isteže, da bude aktivno. Zato fizička aktivnost nije samo pitanje kondicije ili izgleda, već osnovna potreba organizma za normalno funkcionisanje.
Kada telu damo više pokreta, ono nam to vrlo brzo vrati kroz više energije, bolju pokretljivost i osećaj vitalnosti koji nijedna stolica ne može da pruži.