Vitamin A
Tu se ne radi samo o jednom pojedinačnom molekulu, nego o skupu srodnih molekula koje čine vitamin A: retinol, retinal, zatim provitamini: α-, β- i γ-karotin, i drugih karotinoidi. Biološki najaktivniji je β-karotin.
Važan je za održanje epitela, lučenje hormona, rast ćelija svih organa, kvalitet vida. Nedostatak uzrokuje noćno slepilo, promene na koži i probavnom sistemu, slabost organizma, deformacije kostiju, isušivanje i mekšanje rožnjače.
Vitamin A je topljiv u mastima odnosno uljima. Njegovo je delovanje uglavnom posledica vezanja za specifične nuklearne receptore, te tako kasnije utiče na sintezu specifičnih proteina. Važan je za kontrolu rasta i razvoja epitelnog tkiva, te učestvuje u stvaranju vidnog pigmenta. Tako njegovi nedostaci nose razne poremećaje, od noćnog slepila do određenih kožnih poremećaja. Uz to, značajan učinak vitamina A proizilazi iz njegovih antioksidacionih svojstava tj. da se veže za slobodne radikale u telu.
Važno je, međutim, znati da najveće probleme u telu vitamin A može izazvati prevelikim unošenjem u organizam. Veća količina vitamina A od propisanog u organizmu se zove hipervitaminoza. Tada dolazi do brojnih toksičnih učinaka praćenim poremećajima u varenju, na koži, kostima i zglobovima. Unosom još većih količina dolazi do akutnog trovanja čiji su simptomi ljuštenje kože, umor, nesanica, edemi i dr. Kako se više ne može veliki višak β-karotena prevesti u vitamin A, tada se taj višak akumulira u epidermu te ona dobija žućkastu boju.
Izvori vitamina
Vitamina A ili β-karotena ima u namirnicama životinjskog i biljnog porekla. U namirnicama životinjskog porekla ovaj vitamin je u obliku retinola i dehidrationola, dok se u namirnicama biljnog porekla nalazi mešavina provitamina: α-karotena, kripto-karotena, β-karotena, i γ-karotena.
Ima ga u šargarepi, zelenom povrću, puteru, siru i mlečnim proizvodima, džigerici, žumancu, ribljem ulju, peršunu, jegulji i drugim ribama, kajsiji.
Preporučena dnevna doza
Dnevna potreba jedne odrasle osobe je oko 700-900 µg, tokom trudnoće i dojenja je 1200 µg (= 1,2 mg) ali tada je zabranjen direktan unos vitamina A zbog rizika od predoziranja! Konzumiranje jetre tokom trudnoće je kontraindicirano.
Deca od 1 do 8 godina: 300-400 µg
Dečaci stari od 9 do 18 godina: 600 do 900 µg
Odrasli muškarci: 900 µg
Devojke između 9 i 18 godina: 600-700 µg
Odrasle žene: 700 µg
Tokom trudnoće: 750-770 µg
Tokom laktacije: 1,2-1,3 mg
Za njegovu apsorpciju i optimalnu ugradnju su potrebni vitamin E, cink i selen. Njenoj apsorpciji pomaže parenje povrća u malo vode, kratkotrajno kuvanje, prženje i grilanje.
