Vitamin D

Tu se ne radi samo o jednom pojedinačnom molekulu, nego o skupu srodnih molekula koje čine vitamin D: to je grupa sekosteroida (od D1 do D6) rastvorljivih u mastima, a dva najvažnija oblika u kojima se javlja su vitamin D2 (ili ergokalciferol) i vitamin D3 (ili kolekarciferol).
Vitamin D, koji se sintetizuje u organizmu kao posledica izlaganja suncu, ili se unosi putem hrane i vitaminskih dodataka. U jetri i bubrezima se prerađuje u aktivni oblik, a skladišti se u jetri, mišićima i masnom tkivu. Biološki je inertan, a aktivira se u telu nakon određenih hemijskih reakcija. Vitamin D je veoma važan za metabolizam kalcijuma i fosfora, jer podstiče resorpciju ovih minerala iz creva i omogućava njihovo deponovanje u kostima. Neophodan je za pravilan rast kostiju i zuba i za dobar rad mišića i nervnog tkiva.
Vitamin D se stvara u koži prilikom sunčanja, dok se potrebe za dodatnim količinama vitamina D dobijaju iz hrane.
Nedostatak vitamina D prouzrokuje demineralizaciju kostiju koja se kod dece manifestuje kao rahitis, a kod odraslih osoba kao osteomalacija. Za lečenje rahitisa se koristi rastvor vitamina D u ulju, koji se daje oralno ili intramuskularno.

Izvori vitamina

Dobri izvori su: kvasac, haringa, sardina i drugim morskim ribama, riblje ulje, jajima (žumance), avokadu, buteru, kajmaku, govedini.

Preporučena dnevna doza

Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 5-10 µg.
Velike količine vitamina D nisu poželjne, a dnevna doza se uvek kombinuje sa vitaminom A.