Rak je posledica – ne iznenađenje

Rak i zakiseljenost organizma povezani su kroz brojna istraživanja koja ukazuju na važnost pH ravnoteže i snabdevenosti ćelija kiseonikom…

Ćelijski nedostatak kiseonika, zakiseljenost, hronične upale i savremeni stil života u razvoju malignih bolesti

Kada neko dobije dijagnozu raka, najčešće pitanje koje se postavi jeste: „Zašto baš ja?”

Još češće: „Kako je moguće da se bolest pojavila – iznenada, bez upozorenja?”

Ali istina je da rak retko dolazi iznenada.

U većini slučajeva, on je rezultat dugotrajnog procesa u telu – procesa koji se godinama, čak i decenijama razvija u tišini.

Da li je rak „genetska sudbina”?

Samo mali procenat malignih bolesti je direktno povezan sa naslednim genima.

Ono što ima mnogo veći uticaj jeste okruženje u kom ćelije funkcionišu svakog dana:

– Nivo kiseonika

– PH vrednost

– Prisustvo ili odsustvo upalnih procesa

– Količina toksina i antioksidanasa

– Način ishrane, kretanja, disanja, spavanja

Upravo na ovom nivou počinje priča o raku.

Ćelije koje ne dišu – početak problema

Dr Otto Warburg, nemački lekar i dobitnik Nobelove nagrade, još pre gotovo jednog veka postavio je tezu da se rak razvija u ćelijama koje su hronično lišene kiseonika.

Kada ćelije ne dobijaju dovoljno kiseonika, prelaze na drugačiji, primitivniji oblik proizvodnje energije – fermentaciju.

Ovaj mehanizam omogućava ćelijama da prežive, ali ujedno stvara uslove za nekontrolisano deljenje i mutacije.

Zakiseljen organizam – plodno tlo za bolest

Savremena ishrana, bogata šećerima, belim brašnom, industrijski prerađenom hranom i gaziranim napicima, dovodi do hronične zakiseljenosti organizma.

Istraživanja pokazuju da ćelije raka bolje uspevaju u kiselom okruženju, dok kiseoničko i alkalno (bazno) okruženje ograničava njihovu aktivnost.

Drugim rečima – ishrana nije samo navika. Ishrana je poruka ćelijama.

Hronična upala – tihi saveznik raka

Već smo pisali o tome da upala ne mora da boli.

Najopasnija je hronična, niskonivouska upala koja traje godinama, a da toga nismo ni svesni.

Ova vrsta upale oštećuje DNK, opterećuje imuni sistem i stvara „vatreno” okruženje u kome se ćelije teže obnavljaju – i lakše mutiraju.

Brojne studije povezuju hroničnu upalu sa:

– Rakom debelog creva

– Rakom dojke

– Rakom pankreasa

– I mnogim autoimunim stanjima

Savremeni stil života: stres, sedentarni način, toksini

Kada dodamo:

– Stres bez fizičke aktivnosti

– Loš san

– Štetne navike

– Izlaganje pesticidima i zagađenju

– Nedostatak biljnih vlakana i zelenih namirnica

…dobijamo savršen recept za metabolički haos i ćelijsku disfunkciju.

Rak možda nije „kazna”, ali jeste odraz onoga što se godinama dešava unutar nas.

Ima li rešenja?

Nema čudotvornog leka.

Ali postoje alati koje možemo koristiti svakog dana – da promenimo unutrašnje okruženje svojih ćelija i podržimo prirodne mehanizme tela.

To podrazumeva:

– Alkalnu, biljnu ishranu bogatu hlorofilom

– Svakodnevnu fizičku aktivnost i svesno disanje

– Detoksikaciju i podršku jetri, crevima i limfnom sistemu

– Kvalitetan san, redukciju stresa i emocionalnu ravnotežu

– Unos prirodnih dodataka ishrani – kao što su zeleni biljni sokovi (npr. sok od speltine trave)

Zaključak:

Rak se retko pojavi preko noći.

U većini slučajeva, godinama ranije su postojali signali koje nismo primetili – umor, nesanica, problemi sa varenjem, upale, promene raspoloženja.

Rak nije neizbežan.

On je poziv na promenu. Poziv da se zapitamo:

Šta svakog dana unosim u svoje telo?

Čime hranim svoje ćelije?

U kakvom okruženju ih ostavljam da „rade”?

Zdravlje ne počinje kada bolest nestane. Zdravlje počinje kada preuzmemo odgovornost.